Socijalizacija Dobermana: Kako da Vaš pas ne bude plašljiv i postane stabilan
Od trenutka rođenja, svako štene dobermana započinje putovanje koje će oblikovati ceo njegov život. Socijalizacija—proces učenja kako se ponašati u različitim situacijama i okruženjima—možda je najvažniji aspekt razvoja vašeg psa. Počinje mnogo pre nego što štene stigne u vaš dom i nastavlja se kroz ceo njegov život. Pravilno socijalizovan doberman je samopouzdan, stabilan i prilagodljiv, što ga čini idealnim pratiocem u našem dinamičnom svetu.
Temelji stabilnosti: Uloga odgajivača
Socijalizacija dobermana započinje mnogo pre nego što štene otvori oči. Zapravo, počinje s opreznim izborom roditeljskih pasa koji će ući u program parenja. Odgovorni odgajivači dobermana znaju da temperament i psihička stabilnost roditelja direktno utiču na temperament potomaka, često i više nego što mnogi vlasnici shvataju.
Kada biram pse za uzgoj, ne gledam samo fizički izgled i zdravstvene testove. Jednako je važno da psi pokazuju stabilnost, samopouzdanje i uravnotežen temperament. Doberman koji se prekomerno plaši, pokazuje agresiju ili ima probleme sa anksioznošću nikada ne bi trebalo da uđe u program parenja, bez obzira koliko je fizički impresivan. Genetski aspekt temperamenta je nešto što se ne može „ispraviti“ treningom kasnije—to je temelj na kojem gradimo. Temperament je ono sto Dobermana izdvaja od svih drugih rasa, i to mora biti imperativ kvaliteta u odgoju. Ne postoji prostor za kompromis.
Nakon što se štenci rode, započinje pravi posao. Sa samo tri nedelje starosti, štenci su spremni za prve, pažljivo kontrolisane korake socijalizacije. U tom uzrastu, njihova čula se razvijaju a mozak je izuzetno receptivan na nova iskustva.
U mom odgajivačkom programu, štenci se prvo igraju mekom krpom koja ih uči da je kontakt s rukama nešto pozitivno. Postepeno ih izlažem blagim zvukovima iz svakodnevnog života—tiha muzika, prigušeni razgovori, zveckanje posuđa u kuhinji odgajivacnice. Ovi zvukovi nikada nisu preglasni, ali pripremaju štence za zvučni pejzaž sveta u koji će uskoro ući.
Između treće i sedme nedelje starosti, štenci ulaze u kritični period razvoja mozga. Iskustva tokom ove faze oblikuju njihov pogled na svet za ceo život. Raznovrsne teksture pod njihovim šapama postaju važne—meke tkanine, nežno uvođenje u travu, male količine peska, siguran pristup različitim podlogama. Ovo nije samo igra; ovo je temeljno neurološko programiranje koje gradi samopouzdanog psa.
Nakon primanja prvih vakcina, ali pre nego što štenci napuste odgajivačnicu, nastavljam s pažljivim izlaganjem širem svetu. Štenci se susreću s različitim ljudima—visokim, niskim, s kapama, s bradama, s naočarima. Upoznaju se s zvukom usisivača iz daljine, zvukom automobila koji prolazi, zvukom dečje igre. Svako od ovih iskustava predstavljeno je postupno, uz stalno praćenje kako štenci reaguju.
Jedan od ključnih aspekata ranog razvoja je osmatranje kako štenci reaguju na iznenadne, ali ne preglasne zvukove. Neki se mogu stegnuti ili sakriti, drugi mogu pokazati radoznalost, a treći možda neće pokazati nikakvu reakciju. Ove reakcije pomažu mi da procenim temperament svakog štenca i da usmerim njihov razvoj prema njihovim individualnim potrebama. Štene koje reaguje strahom treba dodatno ohrabrenje i pozitivna iskustva, dok radoznalo štene treba usmeravanje kako bi naučilo oprez kada je potreban.
Ključno je razumeti da je cilj rane socijalizacije izloženost, a ne uranjanje. Štenci ne bi trebalo da budu preplavljeni stimulansima. Umesto toga, treba im pružiti prilike da istražuju nove stvari u sigurnom okruženju, gde mogu slobodno da se povuku ako postanu nesigurni. Ova rana iskustva grade temelj za celoživotnu emocionalnu otpornost.
Dolazak kući: Prvi koraci s novim vlasnikom
Kada štene dobermana dođe u vaš dom, obično sa 12 nedelja starosti, ono nastavlja putovanje socijalizacije koje je započelo kod odgajivača. Ovo je trenutak kada preuzimate „štafetu“—nastavljate rad koji je započeo odgajivač, ali s pojačanim intenzitetom i raznovrsnošću.
Prvi dani u novom domu trebali bi biti relativno mirni, omogućavajući štencima da se prilagode novom okruženju bez prevelikog stresa. Ali nakon tog kratkog perioda prilagođavanja (nekoliko dana), trebate započeti s kontrolisanim izlaganjem svetu. Ključna reč ovde je „kontrolisano“—vi odlučujete koje će iskustvo štene imati i osiguravate da ta iskustva budu pozitivna.
Sećam se Dzoa, doberman štenca kojeg sam pratio od rođenja do odraslog doba. Njegovi vlasnici su razumeli važnost kontrolisanih, pozitivnih iskustava. Umesto da ga odmah odvedu u gradski park pun dece, pasa i buke, započeli su s kratkim, ugodnim šetnjama po mirnom kvartu. Uvek su imali poslastice u džepu i nagrađivali Dzoa svaki put kada bi mirno prošao pored nečeg novog—parkiranog bicikla, osobe s kišobranom, dečjih kolica.
Postepeno, kako je Dzo sticao samopouzdanje, povećavali su izazove. Šetnje su postajale duže, okruženja raznovrsnija. Jednog dana, odveli su ga do mirnog dela tržnog centra gde je mogao posmatrati ljude iz daljine. Na sledećoj poseti, prišli su bliže. Svaki korak bio je praćen pohvalama i poslasticama. Dzo nikada nije bio prisiljen da pristupi nečemu što ga je plašilo, ali je uvek bio ohrabren i nagrađen kada je pokazao hrabrost.
Strategije za uspešnu socijalizaciju
Uspešna socijalizacija dobermana temelji se na nekoliko ključnih principa koje svaki vlasnik treba razumeti:
Izlaganje, ne uranjanje: Ovo se ne može dovoljno naglasiti. Cilj nije baciti štene u centar bučne, haotične situacije i nadati se najboljem. Umesto toga, postupno ga izlažete novim stimulansima, uvek prateći njegove reakcije i nikada ga ne prisiljavajući izvan zone komfora. Ovo gradi samopouzdanje umesto straha.
Uvek nosite nagrade: Poslastica u džepu je vaše najmoćnije oružje u socijalizaciji. Kada vaš doberman mirno prođe pored bučnog kamiona, nagradite ga odmah, ali odmah, za 5 minuta ne znaci nista. Kada se ne uznemiri zbog dece koja trče i viču, nagradite ga. Kada ostane miran dok mu prilazi drugi pas, nagradite ga. Ove nagrade stvaraju pozitivnu asocijaciju s potencijalno stresnim situacijama.
Godine rada s dobermaninima naučile su me da je timing nagrada ključan. Trenutak nagrade treba biti precizno nakon željenog ponašanja. Kada vaš doberman prestane lajati na komandu, trenutna nagrada učvršćuje tu vezu. Kada stane na semaforu i čeka promenu svetla, ta poslastica jasno komunikira: „To je ponašanje koje želim.“
Desenzitizacija kroz ponavljanje: Postepeno izlaganje izazovnim situacijama, uvek ispod praga stresa, omogućava vašem psu da razvije toleranciju. Na primer, za psa koji se plaši grmljavine, mogli biste pustiti snimak grmljavine vrlo tiho, na nivou koji ne izaziva strah. Tokom vremena, postepeno povećavajte glasnoću, ali nikada do tačke koja izaziva anksioznost.
Raznovrsnost je ključna: Vaš doberman treba da iskusi što širi spektar situacija. Različite podloge pod šapama—beton, trava, pesak, šljunak, pločice, metalne rešetke. Različiti zvukovi—automobili, sirene, muzika, dečji smeh, zvona, grmljavina. Različiti ljudi—visoki, niski, u uniformama, sa štapovima za hodanje, na biciklima. Svako od ovih iskustava proširuje njegov mentalni katalog „normalnih“ stvari koje ne zahtevaju reakciju straha ili odbrane.
Vremenska komponenta: Socijalizacija ima kritične periode, ali nikada nije zaista završena. Prvih 16 nedelja su najformativnije—mozak je najplastičniji i najreceptivniji na nova iskustva. Ali doberman se nastavlja razvijati i učiti celog života. Čak i odrasli psi mogu i trebaju biti izloženi novim iskustvima, iako je proces možda sporiji nego kod štenaca.
Razumevanje strahova i agresije
Jedna od najvažnijih istina koje možete razumeti kao vlasnik dobermana je da je agresivan pas gotovo uvek uplašen pas. Ovo se direktno suprotstavlja uobičajenom mitu da neki psi jednostavno „vole da ujedaju“ ili su „prirodno agresivni“. Dobermani, poput većine pasa, ne biraju agresiju kao prvi odgovor—oni je koriste kada veruju da nemaju izbora.
Kada pas laje, reži ili pokazuje zube, on komunicira: „Osećam se ugroženo i želim da se udaljiš.“ Ako ta komunikacija ne uspe, pas može eskalirati do ujedanja. Ali u skoro svim slučajevima, taj lanac događaja započinje strahom ili anksioznošću, ne željom za konfliktom.
Ova veza između straha i agresije naglašava zašto je socijalizacija toliko kritična. Dobro socijalizovan doberman ima manje stvari kojih se boji, jer je naučio da su različiti stimulansi, situacije i ljudi obično sigurni. Manje straha znači manje razloga za odbrambenu agresiju.
Sećam se Diane, doberman ženke koja je bila slabo socijalizovana kao štene. Kada je imala dve godine, doveli su je kod mene na procenu zbog problema s agresijom. Njen repertoar reakcija na nepoznato bio je ekstremno ograničen—lajala je, režala i pokušavala da zastraši sve što nije razumela. Ovo nije bio znak „lošeg psa“, već psa kojem nikada nije pružena prilika da nauči da je svet većinom sigurno mesto.
S Dianom, morali smo vratiti se osnovama, ali s mnogo većom pažnjom nego što bi bilo potrebno sa štenetom. Postupne izloženosti, uvek ispod njenog praga tolerancije, praćene obilnim nagradama. Napredak je bio sporiji nego što bi bio sa štenetom, ali je svejedno došao. Ovo je važna lekcija—socijalizacija je najefektivnija u ranoj dobi, ali nikada nije prekasno poboljšati život vašeg psa kroz kontrolisana, pozitivna izlaganja.
Praktični vodič kroz faze socijalizacije
Proces socijalizacije vašeg dobermana može se podeliti u nekoliko faza, svaka sa specifičnim ciljevima i aktivnostima:
Rana faza prilagođavanja (prvi mesec u novom domu):
U ovoj fazi, fokus je na stvaranju pozitivnih asocijacija sa osnovnim elementima svakodnevnog života. Vaš štene upoznaje različite površine po kući—tepihe, pločice, parket, tepih. Svaku novu teksturu predstavljajte polako, dajući štenceta vremena da je istražuje svojim tempom. Navikava se na odsustvo poznatih mirisa svog legla i prisustvo novih mirisa Vaseg doma. Setnje izvan kuce uvek kroz iste ulice, uz posebnu paznju kada prilazite psima- jedan nezeljeni incident, agresivna reakcija nepoznatog psa prema stenetu, moze u njemu zaceti strah i reakciju koja ce g pratiti do kraja zivota. U ovom periodu i narednih nekoliko meseci, moracete da “birate drustvo“ za vaseg Dobermana.
Istovremeno, uvođenje različitih zvukova vašeg domaćinstva treba biti postupno. Počnite sa tišim aparatima kao što je blender ili radio na niskoj jačini. Kako štene postaje komforno sa tiim zvukovima, možete postupno uvesti i glasnije aparate poput usisivača ili fena za kosu. Uvek pratite reakcije štenceta i nikada ne forsirajte izloženost ako pokazuje znakove stresa.
Jedan od najvažnijih aspekata ove faze je pozivanje različitih gostiju u dom. Pozovite prijatelje različitog izgleda—neke sa šeširima, naočarima, bradama, ili u različitoj odeći. Ključno je da svaki susret bude povezan sa pozitivnim iskustvima. Zamolite goste da donose poslastice i da ih mirno daju štencetu, omogućavajući mu da pristupi u svom tempu.
Kratke vožnje automobilom takođe počinju u ovoj fazi. Počnite jednostavno sedi u parkiranom automobilu sa štenetom, nagrađujući mirno ponašanje. Zatim napravite vrlo kratke vožnje, možda samo oko bloka, postupno povećavajući trajanje kako štene postaje komforno sa kretanjem vozila. Sto vise mazenja, grljenja i ljubljenja, narocito kada pas pokazuje ponasanje koje vam se dopada.
Faza proširivanja horizonta (drugi mesec):
U ovoj fazi, Počnite sa šetnjama u različitim, ali mirnim okruženjima. Stambene ulice sa malo saobraćaja, prirodne staze, ili prazna parkirališta trgovačkih centara odlične su početne lokacije.
Organizovanje kontrolisanih susreta sa drugim stabilnim, vakcinisanim psima postaje važno u ovoj fazi. Ovi susreti trebaju biti kratki i pozitivni. Najbolje je početi sa psima za koje znate da su mirni i dobro socijalizovani. Posmatrajte jezik tela oba psa i prekinite interakciju ako bilo koji pas pokazuje znakove stresa ili nelagodnosti.
Zvučni pejzaž se takođe proširuje. Posetite mesta gde možete iz sigurne udaljenosti čuti sirene, kamione, ili motocikle. Parking garaže, industrijska područja (iz daljine), ili čak sedenje u automobilu blizu prometnije ulice mogu pružiti kontrolisanu izloženost ovim zvukovima.
Ova faza je takođe idealna za uvođenje osnovnih komandi poslušnosti u različitim okruženjima. Počnite sa jednostavnim komandama kao što su „sedi“ (odmah nagrada koju vec drzite spremnu u ruci) ili „ostani/cekaj/stani“ u mirnom okruženju, zatim postepeno uvođenje ovih komandi u lokacije sa više distrakcija.
Faza konsolidacije i proširivanja (treći mesec i dalje):
Kada vaš doberman pokazuje stabilnost u kontrolisanim situacijama, vreme je za postupno uvećanje izazova. Izloženost ljudskim gužvama treba početi iz daljine. Parkirajte se blizu pešačke zone ili parka i posmatrajte ljude iz automobila, nagrađujući mirno ponašanje vašeg psa.
Različite vrste saobraćaja postaju deo socijalizacije. Busevi, tramvaji, kamioni—svaki tip vozila proizvodi različit zvuk i vibraciju. Opet, ključ je u udaljenosti. Počnite daleko od prometnih puteva i postupno se približavajte kako vaš pas gradi toleranciju.
Veterinarske „socijalizacijske posete“ su neverovatno korisne u ovoj fazi. Umesto čekanja da vaš pas bude bolestan za prvu posetu veterinaru, zakazujte kratke posete samo za socijalizaciju. Uđite u ordinaciju, dozvolite osoblju da da poslastice vašem psu, možda ga izvagaju ili kratko dodirnu, i onda odete. Ovo gradi pozitivne asocijacije sa veterinarskom praksom.
Trening u različitim okruženjima postaje sofisticiraniji. Vežbajte komande poslušnosti u parku sa decom koji se igraju u blizini, na parkiralište dok prolaze ljudi, ili čak blizu škole kada se deca oslobađaju časova. Svaki put kada vaš doberman uspeva da se fokusira na vas uprkos distrakcijama, to je velika pobeda vredna obilne nagrade.
Prepoznavanje i rešavanje problema
Tokom procesa socijalizacije, možda ćete primetiti da vaš doberman pokazuje strah ili anksioznost u određenim situacijama. Ovo je normalno i očekivano—ključno je kako reagujete na ove momente.
Ako vaš pas pokazuje strah, najgora stvar koju možete učiniti je prisiliti ga da se suoči sa onim što ga plaši. Umesto toga, povucite se na bezbednu udaljenost gde pas može posmatrati uzrok svog straha bez osećanja pretnje. Odatle, postupno smanjujte udaljenost kroz seriju pozitivnih iskustava.
Na primer, ako se vaš doberman plaši dece koja se igraju, ne privodite ga bliže igralištu. Umesto toga, sedite na klupi na bezbednoj udaljenosti gde može posmatrati decu, dok vi mirno dajete poslastice i govorite blagim tonom. Tokom više takvih sesija, možete postupno smanjivati udaljenost.
Važno je prepoznati razliku između zdravog opreza i problematičnog straha. Svi psi trebaju određeni nivo opreza—to ih čuva na sigurnom. Ali ekstremni strah koji sprečava normalno funkcionisanje zahteva posebnu pažnju.
Jedan pokazatelj problematičnog straha je kada pas ne može da jede poslastice u situaciji koja ga plaši. Pas koji je tako uplašen da neće uzeti poslasticu je prešao prag stresa i potrebno je smanjiti intenzitet situacije.
Raznovrsnost kroz iskustva
Pravi umetnost socijalizacije leži u stvaranju raznovrsnih iskustava koja pripremaju vašeg dobermana za nepredvidljivost svakodnevnog života. Ovo znači izlaganje širokom spektru ljudi, mesta, zvukova, mirisa, i situacija.
Kada razmišljate o ljudima koje vaš pas treba da upozna, idite dalje od osnovnog „različite visine i godine“. Razmislite o ljudima u uniformama—poštari, policajci, radnici hitne pomoći. Osobe sa šešerima, kapuljačama, naočarima za sunce. Ljudi sa štapovima za hodanje, u invalidskim kolicima, ili sa protezama. Ljudi koji nose velike ruksake, guraju kolica, ili nose bebe.
Zvučno okruženje takođe treba biti raznovrsno. Gradski zvukovi—sirene, građevinski radovi, saobraćaj. Prirodni zvukovi—grmljavina, kiša koja jako pada, vetar kroz drveće. Društveni zvukovi—apludiranje, smeh, gromka muzika. Svaki od ovih zvukova može biti stresan za nesocijalizovani psa, ali pozitivno iskustvo može ih učiniti običnim delom života.
Mirisi predstavljaju često zanemarjen aspekt socijalizacije. Psi doživljavaju svet pre svega kroz miris, tako da izlaganje različitim mirisnim okruženjima je važno. Gradske ulice, parkovi, plaže, šume—svako okruženje ima svoj jedinstveni mirisni potpis. Čak i različiti delovi vašeg grada mogu imati distinktivne mirise koje vaš pas treba da upozna.
Uloga pozitivnog pojačavanja
Kroz ceo proces socijalizacije, pozitivno pojačavanje je vaš najmoćniji alat. Ovo ne znači jednostavno davanje poslastica—to znači strateško korišćenje nagrada za oblikovanje ponašanja koje želite.
Timing je kritičan. Nagrada mora doći tačno u trenutku željenog ponašanja, ne nekoliko sekundi kasnije. Kada vaš doberman vidi nepoznatog psa i ostane miran umesto da laje, ta poslastica mora doći odmah, dok još uvek pokazuje mirno ponašanje.
Varijabilnost nagrada takođe je važna. Ne koristite uvek istu poslasticu. Ponekad koristite posebno ukusne poslastice, ponekad igračke, ponekad samo entuzijastičnu pohvalu. Ova nepredvidljivost čini nagrade zanimljivijim i efikasnijim.
Važno je da nagrade ne postanu potkupljivanje. Ne pokazujte poslasticu pre željenog ponašanja. Umesto toga, comando ili situacija treba da bude signal za ponašanje, a nagrada treba da sledi nakon što se ponašanje dogodi.
Socijalizacija odraslih dobermana
Možda ste usvojili odraslog dobermana koji nije bio pravilno socijalizovan kao štene. Iako je proces složeniji i sporiji, nije nemoguć. Odrasli psi mogu naučiti nove stvari i prevazići strahove, ali je potrebno više strpljenja i pravilnog pristupa.
Sa odraslim psom, počinjete sa još većom pažnjom prema signalima stresa. Zadihavanje, čupanje se, drhtanje, slinjenje, ili pokušaji bekstva su svi znaci da je pas prešao prag tolerancije. Kada vidite ove znake, odmah povucite psa u sigurno okruženje.
Proces desenzitizacije sa odraslim psom može potrajati mesecima umesto nedelja. Na primer, pas koji se plaši prometa možda će trebati da provede nedeljama sedaći u parkiranom automobilu i posmatrajući promet iz daljine pre nego što može mirno hodati pored prometne ulice.
Ali pobede, kada dođu, su neverovatno nagrađujuće. Videti odraslog psa kako prevazilazi duboko ukorene strahove i postaje samopouzdan je jedno od najsadržavajućih iskustava u radu sa psima.
Odgovornost prema zajednici
Socijalizacija dobermana nije samo o stvaranju srećnijeg psa—to je o odgovornosti prema zajednici. Kao vlasnici moćne, atletske rase kao što je doberman, imamo dodatnu odgovornost da osiguramo da naši psi budu sigurni građani.
Dobro socijalizovan doberman može mirno hodati kroz gužvu, proći pored drugih pasa bez reakcije, ignorisati distrakcije kada mu je rečeno i ostati smiren u novim situacijama. Ovo nije luksuz—to je neophodnost. To čini razliku između psa kojeg možete povesti svuda i psa koji mora biti ograničen zbog rizika koje predstavlja.
Štaviše, svaki dobro socijalizovan i dobro odgojen doberman služi kao ambasador za rasu. Svaki put kada vaš stabilni, prijateljski doberman mirno prolazi pored nekog, to pomaže u borbi protiv neosnovanih stereotipa o agresivnosti rase. Svaki pozitivan susret pomaže u obrazovanju javnosti o pravoj prirodi ovih izuzetnih pasa.
Kontinuirano učenje i prilagođavanje
Važno je napomenuti da socijalizacija nikada nije zaista „završena“. Čak i odrasli, dobro socijalizovani dobermani trebaju redovno izlaganje različitim situacijama kako bi održali svoje veštine prilagođavanja. Svet se stalno menja, a vaš pas mora nastaviti učiti i prilagođavati se.
Takođe, svaki doberman je jedinstven. Neki će prirodno biti samouveren i radoznao, željno prihvatajući nove izazove. Drugi mogu biti oprezniji po prirodi, zahtevajući više ohrabrenja i podrške. Nijedan pristup ne odgovara svima, i deo umeća socijalizacije je prepoznavanje individualnih potreba vašeg psa.
Primetićete da sam kroz ovaj tekst naglašavao pozitivno pojačavanje—nagrade, pohvale, ohrabrenje. Ovo nije slučajno. Pozitivne metode treninga stvaraju pse koji su samopouzdani i koji žele da saraduju, a ne pse koji sarađuju iz straha. Doberman treniran prisilom ili zastrašivanjem može izgledati poslušno, ali često nosi unutrašnju napetost koja može eskalirati u problematično ponašanje kasnije.
Česti izazovi i rešenja
Kroz godine rada sa dobermaninima, video sam nekoliko ponavljajućih izazova u socijalizaciji. Jedan od najčešćih je reaktivnost na povodcu—pas koji je miran bez povodca, ali postaje uznemiren kada je povezan.
Ovaj problem često nastaje jer vlasnici nesvesno zateže povodac kada vide nešto što bi moglo uznemiriti njihovog psa. Pas oseća napetost kroz povodac i intepretira je kao signal da treba biti oprezan. Rešenje je učenje opuštenog, labakog držanja povodca čak i u potencijalno izazovnim situacijama.
Drugi čest problem je prekomerna zaštićenost vlasnika. Neki vlasnici, iz dobre namere, pokušavaju da „zaštite“ svog psa od sveg što bi moglo biti stresno. Ovo rezultuje psom koji nije naučio da se nosi sa normalnim izazovima života i koji postaje sve osetljiviji na stimulanse.
Balans je ključan—želite zaštititi vašeg psa od traumatičnih iskustava, ali takođe ga morate pripremiti za stvarnost sveta u kom živite.
Zaključak: Put ka stabilnom dobermanu
Put socijalizacije dobermana počinje pre nego što se štene rodi, kroz pažljiv odabir roditelja stabilnog temperamenta. Nastavlja se u prvih nekoliko nedelja života pod brigom posvećenog odgajivača. Ali najvažniji deo putovanja događa se u vašem domu, pod vašim vodstvom.
Kroz pažljivo planirana, pozitivna iskustva, vi oblikujete um svog dobermana. Učite ga da je svet uglavnom prijateljsko, sigurno mesto. Učite ga da može verovati vama kao vodičem kroz nepoznato. I učite ga da ima pouzdane strategije za suočavanje s izazovima koje život neizbežno donosi.
Doberman koji je pravilno socijalizovan nije samo srećniji pas—on je sigurniji pas. Pas koji može smireno razlikovati stvarne pretnje (koje su retke) od svakodnevnih iznenađenja (koja su česta). Pas koji može biti pouzdan član porodice i zajednice.
Kada vidite stabilnog, samopouzdanog dobermana kako elegantno hoda kroz bučnu gradsku ulicu, ne pretpostavljajte da je takav rođen. Taj miran, dostojanstven stav rezultat je meseci pažljivog rada—kroz ranu socijalizaciju kod odgajivača i predanog nastavka kod vlasnika. To je nagrada za strpljenje, doslednost i razumevanje.
I verujte mi, malo šta je zadovoljavajuće kao šetnja sa svojim dobermanom kroz park pun ljudi, dece i drugih pasa, znajući da vaš pratilac poseduje samopouzdanje, stabilnost i radost koje dolaze s pravilnom socijalizacijom. To je poklon koji dajete svom psu, sebi i svima oko vas.
Hvala na Vasem vremenu i kontinuiranom poverenju
Orao Doberman